fbpx

Veliki Vaskršnji post: Vreme molitve i opraštanja

A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri, jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste… Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno. (Matej, 6 – 16, 18)

Još je Hipokrat savetovao svojim pacijentima da telo i dušu leče postom, umerenim fizičkim aktivnostima i svežim vazduhom. O postu se govori i u Starom i u Novom zavetu. Bilija kaže da se Mojsije, posle potpunog posta od četrdeset dana, popeo na vrh Sinaja da primi od Boga ploče sa deset zapovesti. Postio je i Isus Hristos.

Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. U Svetom jevanđelju je zapisano: ” I četrdeset dana kuša ga đavo; i ne jede ništa u te dane.” (Luka, 4, – 2). Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.

Iako se Crkva nije preterano bavila zdravstvenim efektima posta, činjenica da su mnogi monasi doživeli duboku starost (setimo se samo počivšeg patrijarha Pavla) najbolje svedoči o pozitivnim efektima posta. U manastiru Hilandru za vreme Strasne sedmice – poslednje nedelje pred Vaskrs – monasi od hrane uzimaju samo čaj i hleb.

U Pravoslavnoj crkvi postoje četiri velika posta: Božićni post, Vaskršnji post, Post Svetog Apostola i Gospojinski post i jednodnevni: Krstovdan, Vozdviženije Časnoga Krsta i Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče.

Vaskršnji post

Pred nama je Vaskršnji post. Naziva se još i Veliki post (zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja), Časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst). Počinje nedeljom Mitara i Fariseja, a završava se polunoćnim bogosluženjem u noći između Velike subote i Vaskrsa 19. aprila. Ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana.

Sastoji se od Svete četrdesetnice i Strasne sedmice. Četrdesetnica je ustanovljena, od strane Crkve, radi podražavanja 40-dnevnog posta i molitve Gospoda Isusa Hristosa, koje je Gospod držao – posle svoga krštenja. Na Sv. četrdesetnicu, koja traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote, nadovezuje se post Strasne sedmice ili Velike sedmice, posvećen učestvovanju u stradanjima i smrti Gospoda Hrista, po zapovesti njegovoj da će: „doći… dani kad će se oteti Ženik od njih, i onda će postiti u one dane“ (Luka 5, 35).

Posti se na vodi, osim subotom i nedelјom, kada se dozvolјava ulјe i vino. Na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i Cveti, dozvolјna je riba. Dodatno razrešenje na ulјe i vino je i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelјa i na Mladence. Prva tri dana ovog posta (ponedelјak, utorak i sredu), do svršetka Liturgije pređosvećenih darova, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to tek posle večernje službe. Na Veliki četvrtak, jede se jednom dnevno i to posle svršetka Svete Liturgije. Na Veliki petak se ne jede ništa. Na Veliku subotu, po završetku Liturgije jede se hleb i voda (suhojedenje).

Četiri nedelje

Prva nedelja posta zove se Čista. Tad po pravilu sva jela treba kuvati na vodi. Druga nedelja je Pačista a u narodu se zove i Hroma, a dobila ga je po hromom konju za koga se veruje da ga u ove dane jaše sveti Todor. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje.

Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva Gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hristosa kad je ulazio u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

Duhovni post

Bez obzira na razlog koji sve veći broj ljudi širom sveta motiviše da se odluče na post, treba znati da post nije samo uzdržavanje od mesa, mlečnih proizvoda, jaja i druge mrsne hrane već je to period uzdržavanja od ružnih misli, svađa i duhovnog mira. Uspostavljanje duhovne i telesne ravnoteže sa sobom i sopstvenim okruženjem jeste i osnovni cilj i korist za one koji se posta pridržavaju. Da li će čovek postiti to je, pre svega, lična odluka, dokaz sopstvene vere i snage.

Cilj svakog posta je i pričešće koje dolazi na kraju posta kao nagrada. Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi,milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama. Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, pričešćuje.

Telesni post

Povremeno uvođenje posta u ishranu nije izgladnjivanje organizma, ne može da šteti, već pomaže smanjenju masnoća u krvi, u regulaciji varenja, reguliše krvni pritisak, smanjuje šećer u krvi, redukuje telesnu težinu i pomaže detoksikaciju organizma. Takođe, post ne treba nikako poistovećivati sa dijetom.

Telesni post se ogleda u upotrebi posne, biljne hrane, a duhovni u udaljavanju od zlih duha. U našoj crkvenoj praksi postoje, uslovno rečeno, dva posta: uobičajeni i stroži. Uobičajeni post podrazumeva da se ne jede meso, sir, jaja, sva masna hrana. Hrana se priprema na ulju a može se jesti i riba. Strožiji post, koji se primenjuje u manastirima a u poslednje vreme sve više među vernicima je „post na vodi“. Sva hrana je biljnog porekla i priprema se isključivo na vodi. Ipak, dva dana u sedmici, subotom i nedeljom, hrana se sprema na ulju a može se jesti i riba.

Pravilan izbor namirnica

Pravilna ishrana u toku posta znači da na vašem tanjiru mora da se nađe veliki broj namirnica i da ishrana ne sme biti jednolična. Jedite redovno i raznovrsno. Umesto da za doručak jedete suvu kiflu i čaj, ili parče hleba sa medom, napravite kašu od skuvanih ovsenih, ječmenih, ražanih pahuljica u koju možete dodati izrendanu jabuku, šargarepu i malo cimeta, a po želji možete dodati ili seckane orahe i lešnike ili suncokretove, lanene, bundevine semenke.

Pravite svoje kombinacije.  Pijte dosta sokova od sveže ceđenog voća. Osim toga, prehrambena industrija se potrudila da mrsni prehrambeni artikli dobili su svoje posne varijante (margarin, biljna pavlaka, šlag, majonez, gulaš od soje, bilјnu mast,  tofu sir i sojino i pirinčano mleko), tako da post postaje gotovo neprimetan. Najbolјe je da se za spremanje posne hrane koristi sveže i neobrađene voće i povrće, sa ili bez dodatka bilјnog ulјa. Najbolje je da obroci budu redovni i raznovrsni. Mleko i mlečni proizvodi mogu se zameniti sojinim mlekom, jogurta i tofu sira.

Bogatstvo boja na stolu

Za vreme posta unosi se veća količina povrća i voća sa malim glikemijskim indeksom: orasi, bademi, lešnici, jabuke, dunje, mušmule, bundeve, kupus, kelj, paprika, ren, beli i crni luk i pečurke i što više mahunarki kao što su pasulj, bob, sočivo i grašak.Prednost treba dati povrću koje ima malo ugljenih hidrata (pečurke, tikvice, patlidžan, karfiol, brokoli, prokelj, paprika) i koristiti što više svežih salata i variva odnosno zeleno lisnato povrće (kupus, zelena salata, blitva, spanać, praziluk).

Budite kreativni. Proleće pred nama na pijace donosi veliki izbor najšarenijeg voća i povrća, što kreativnima omogućava da igrajući se slaganjem boja i ukusa svakodnevno na svojoj trpezi imaju ukusne i maštovite obroke. Ne treba preterivati sa pojedinim vrstama voća. Banane, smokve, bundeve, urme obiluju ugljenim hidratima pa bi ih trebalo jesti u ograničenoj količini. Treba biti obazriv i sa voćem koje na prvi pogled izgleda kao da je puno vode. Međutim, njihovi plodovi imaju visok glikemijski indeks, pa konzumiranje takvog voća podiže se nivo šećera u krvi.

Autor: Gordana Radisavljević – Jočič
Izvor: mediasfera.rs

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Poređaj Feedbacks
Vidi sve komentare
0
Voleli bi da čujemo vaše mišljenje, prokomentarišite!x
()
x
sr_RSSR_RS
en_USEN sr_RSSR_RS